Послије полувјековног издржавања забране јавног дјеловања, израчене декретом комунистичког режима 1949. године снагом неуништиве народне воље, чврсто ослоњено на своју духовну мајку-Српску православну цркву, успјело је 18. маја 1991. године да на старом светосавском огњишту подстакне нову искру српске духовности. Нашавши се у светосавској мисији спасавања напроцијењиво вриједне културе и уопште духовне баштине од уништења, пустошења, крађе и фалсификата сваке врсте. "Просвјета" у Брчком се у минулој деценији, упркос још једној ратној немани која се, по ко зна који пут само у двадесетом вијеку, устреми ка свему што је српско и православно, потврдила као својеврсна духовна савјест нације. Ваљало је повезати покидане духовне нити са прошлошћу, оживјети обичаје и традицију, откривати старе вриједности испод платине заборава. Све што је, у прошлости, и у ближој и у даљој, "Просвјета"чинилау овом дијелу Посавске равнице, било је, бар у доброј намјери или покушају, за добробит српског народа, његовог духовног опстанкаљ, без којег, да како, нема ни биолошког. Основано не само да би се играло, пјевало, него и опстало. Друштво је успјело да окупи добар дио овдашње интелигенције и многе младе Српкиње и Србе надарене за бављење наком од културних дјелатности.

     У јануару 2008. године из штампе је изашао други број Источника, годишњак Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Брчко за 2008. годину. Овдје издвајамо уводну ријеч главног и одговорног уредника, Бранислава Рибара.

    Првим бројем ИСТОЧНИКА покушали смо, поштовани читаоче, да Ти предочимо понешто од оног што смо, цијенећи да је корисно и драгоцјено
за духовно окрепљење у овим, опет, по ко зна који пут већ у српској
историји српског народа, тешким и смутним временима. Многи од оних који прочиташе тај алманашки првенац брчанског Одбора Српског просвјетног и култуног друштва “Просвјета” склони су да кажу да смо одабрали праву стазу која води до извора, илити зденаца српске духовне баштине. Хоћемо да им вјерујемо, а трудећемо се да их не изневјеримо.

    Старославенска ријеч “восточник”, односно српска “источник”, коју одабрасмо за наслов овог годишњака постала нам је водиља у трагању
за новим врелима духовног израза. Настојимо да докучимо и оно што је бивало деценијама, ако не и вијековима, скривено од очију народа, из ко зна којих и каквих разлога, што се негдје загубило, што је прекрила патина заборава и немара, којему смо и ми Срби, нажалост, готово генетски
склони.

    Када смо надијевали име новорођенчету брчанске “Просвјете” нисмо знали да имамо духовну браћу истог имена у нашој националној матици – Србији, илити, љепше казано, Србијици, али и у далекој Канади.
Ми смо, ето, најмлађи у том братсву ИСТОЧНИКА. Од овог броја, па убудуће, настојаћемо да на страницама овог алманаха представимо понешто из часописа с којима нас веже не само исто име него и много тога другог.

    Вјерујемо да смо на добром путу да око овог тек зажуборјелог врела
српске духовности окупимо што већи број нових сазнавања и жељних и жедних људи рода нашега, али и друге који нам добро мисле и желе. Очекујемо да ће све више бити оних који ће помагати да ИСТОЧНИК жубори, да траје и живи на ползу српства и православља.

    “Сјај Просвјете нек нас води милом часу српске зоре”.