|
Св. АПОСТОЛ ПЕТАР - ЧАСНЕ ВЕРИГЕ
Овај свети апостол беше бачен у тамницу по заповести цара Ирода и окован у двоје вериге. Једне ноћи, док је спавао апостол Петар, сиђе у тамницу анђео Господњи и ослободи га из верига и изведе из тамнице. То чудо се рашчуло по Јерусалиму, те неки хришћани кришом узеше вериге и чуваху их, као да чувају самога врховног апостола Петра. Након тога, апостол Петар напусти Јерусалим и оде у друге крајеве да проповеда реч Божију, а вериге добише целебну силу од његовог апостолског тела. Многи се болесници излечише само додиром о њих као и о убрус, који је био натопљен знојем апостола Петра (Дела ап. 19,12).
Ове часне вериге, верни, побожно поштоваху и клањаху им се, преносећи их са колена на колено. Тако оне доспеше у руке пресветог патријарха јерусалимског Јувелијана, а он их потом даде царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Она их преполови, па једну половину посла цркви Светих апостола у Цариграду, а другу половину даде својој кћерки царици Евдоксији у Рим. Она сазида цркву Светог Петра и положи у њу часне вериге, заједно са оним у које је апостол Петар био окован од стране цара Нерона.
Овај дан је узет за празник поклоњења тим Часним веригама, у част и спомен светог апостола Петра, који пострада за веру своју, а у славу Христа, Бога нашега.
Тропар (глас 4):
Риме не остављ, к нама пришел јеси честними веригами јаже носил јеси, апостолов первопрестолне; имже вјероју поклањајушчесја, молимесја: твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост. |
|
Детаљније...
|
|
|
Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је 27.01., на
празник Светога Саве, првог Архиепископа српског, Свету Архијерејску
Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Обудовцу код Шамца.
Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји-ставрофори Славко
Максимовић, Михајло Гачић, Зоран Илић и Драган Тодоровић и протођакон
Жарко Мијатовић.
Након Литургије услиједило је ломљење славског колача и дјечије рецитације у част Светога Саве.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Свети Сава, први Архиепископ и просветитељ српски
Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије
служио је 19. јануара, на празник Богојављења, Свету Архијерејску Литургију у
храму Христа Спаситеља у Доњем Брезику.
Преосвећеном Владики саслуживали су архијерејски намјесник брчански
протојереј-ставрофор Славко Максимовић, протонамјесник Вујадин Станишић и
протођакон Славољуб Милошевић. |
|
Детаљније...
|
|
|
Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је 18. јануара, на
празник светих Теопемта и Теоне, Свету Архијерејску Литургију у храму
свете великомученице Недеље у брчанском насељу Колубара.
Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко
Ђурић, протојереј Миодраг Тошић, протођакон Славољуб Милошевић и ђакон
Велибор Симић. |
|
Детаљније...
|
|
Његово Преосвештенство Епископ зворничко тузлански Господин Василије освештао је просторије у којима је започела са радом Школа иконописа "Небесна Царица" у Брчком.
Ову школу похађа 34 полазника и планирано је да прва генерација полазника школу заврши након три године.
Након чина освећења Владика Василије је поздравио присутне и позвао их да својим талантима, од Бога им датим, усмјере своје стваралаштво на славу Господа Бога, Пресвете Богородице и свих светих. |
|
Детаљније...
|
|
|
Св. ЈОВАН КРСТИТЕЉ
Овај, у народу познати светитељ као Претеча Христов, родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Стари су били њих двоје када од Бога измолише дете, а то дете касније одигра одлучујућу улогу на дан Богојављења. Црква због тога и узима баш овај датум да га празнује као Сабор Часног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег, Јована зато што је доликовало да се празником укаже поштовање ономе ко послужи Светој Тајни Крштења, ставивши руку своју на главу Господњу. Овај празник се назива Сабором због тога што се тог дана људи сабирају у Цркву ради певања и узношења славе Богу у част светог Јована Крститеља.
Сећање на овог светитеља празнује се неколико пута у години, али највише свечара има баш на овај датум.
|
|
Детаљније...
|
|
|
БОГОЈАВЉЕЊЕ
На овај дан празнује се успомена на Христово Крштење на реци Јордану и јављање Бога у виду голуба и гласа: "Ово је Син мој и Њега послушајте".
До своје 30-те године, Господ наш, Исус Христос је скривао од људи своју силу и свемудрост свога Божанства. Јер у то време беше код Јевреја забрањено да било ко, до 30-их година ужива свештеничко или учитељско достојанство. Због тога, када наврши 30 година, по Јеванђељу Божјем дође време да се јави Израиљу. Јави се Бог Јовану Претечи да је време да пође у пустињу и да тамо крштава водом, и још му рече да, на кога види да силази Дух Свети тог и крсти. Беше Јован Претеча Исусов, онај који приправи пут Господу нашем. И познаде Јован онога кога требаше да крсти, онога који беше од Бога послат, јер дође му Исус који испуни све Заповести Божје, те још му остаде и та последња да се крсти.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Св. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
Рођен је у месту Кападокији, око 330 године, од оца Василија и мајке Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи његови, дадоше га у школу, где он, због бистрине свог ума изучи филозофију за пет година и оде у Атину, где настави своје школовање. Изучавао је све светске науке тога времена (филозофију, астрономију, реторику). Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан - цар одступник.
Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је пуних десет година епископ Кесарије Кападокијске, поставши велики поборник православља, одлика моралне чистоте и верске ревности, те се стога с правом назива Велики (св. Василије Велики). Упркос свему, постао је чврст стуб Цркве Христове и назван је Пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска, апостолска, као и служба названа по његовом имену. Она се служи десет пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики Четвртак и на Велику Суботу.
|
|
Детаљније...
|
|
|