Рођен у Јерусалиму, од оца хришћанина и мајке назнабошкиње, као Неаније. Отац му се упокојио и мајка га је васпитала у духу римског идолопоклонства. Цар Диоклецијан га је послао са једним одредом да затре хришћане у Александрији. На том путу му се догодило нешто слично као некада Савлу: Јавио му се сам Господ и у ваздуху се показао пресјајан крст. Војвода Неаније даде да направе такав крст и под њим је отишао уместо на хришане на Агарјане. Потом је објавио мајки да је хришћанин. Након мучења, бачен је у тамницу, где му се поново јавио Господ, који га крсти и даде му име Прокопије. Његова мајка је такође поверовала у Христа и са још 12 жена је убијена. Свети Прокопије посечен је 303. године. 

Свети апостол Петар је први од ученика који је јасно изразио веру у Христа рекавши: „Ти си Христос, Син Бога живога“ (Мат. 16, 16). Његова љубав према Господу била је огромна, а вера му се постепено утврђивала. Када је Господ изведен на суд, три пута га се одрекао, али се одмах силно покајао. Неустрашиво је проповедао Јевађеље у Палестини, Малој Азији, Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса. У време цара Нерона у Риму је распет на крст, наопако. Свети апостол Павле био је гонитељ Цркве Христове, али у веру га је обратио сам Господ. Са пламеном ревношћу проповедао је Јеванђеље од Арабије до Шпаније, Јеврејима и незнабошцима. Посечен је у Риму, у Нероново време, када је страдао и апостол Петар. 

Духовна светковина - Видовдански дани културе, коју у Брчком традиционлано приређује Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" и Српска парвославна црква, отпочела је вечерас Деветом смотром фолклора на којој је, заједно са јуниорском селекцијом играча бранске "Просвјете", у двочасовном програму испред  Споменика српским браниоцима Брчког, гдје се окупило око три хиљаде грађана , љубитеља ове врсте умјетности, наступило 11 фолклорних ансамбала.

Смотри је претходио дефиле свих њених учесника маршрутом која је иста свих ових година откад се приређује ова духовна светковина.

Послије окупљања у порти цркве Успенија пресвете Богородице у Српској Вароши, гдје су се, послије пригодних поздравних ријечи протојереја-ставрофора Славка Максимовића, сви учесници Смотре фолклора ухватили у братско коло и њим опасали црквени храм, кренула је дугачка колона распјеване и разигране малдости улицама града до Споменика српским браниоцима Брчког гдје је пјесмом "Видовдан" почео програм.

Видовдан је велики празник православних Срба. Парзник који у нама ево већ 619 година буди успмене на свету косовску земљу, на Косово поље, Косовски бој, светог кнеза Лазара, на старог Југ Богдана и девет Југовића, Косовку дјевојку, на Вука Бранковића, на косовски завјет, на Пећку патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу... Ове године, творци новог међународног права утемељеног на сили, осионо и богохулно пресудише да се света земља косовска и метохијска одсјече од српског духовнох тијела и бића и додијели шиптарским качацима и развартницима. Видовдан овог љета Господњег дочекујемо са сјетом, али не и без наде и вјере да ће наша драга Србија остати без колијевке у којој се родило, одњихало и стасало њено национално и духпвно биће. С вјером у Бога и његове теразије правде, вечерас смо се, уочи велико празника, окупили да пјемсом и игром одагнамо сјету и да покажемо дио вреднота које баштинимо, рекао је у поздравном обраћању учесницима ове велике кутурне манифестације  предсједник Општинског одбора Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Брчко Бранислав Рибар.

Фотографије снимио Огњен Плавшић

Своје играчко умијеће, али и раскош ношњи у којима су наступили, вечерас су пред брчанском публиком показали чланови КУД-а "Будућност" Добановци, Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Прњавор, КУД-а "Ђидо" Богатић, Српског КУД-а "Дервента" из Дервенте, КУД-а Младост Нова Пазова, КУД-а "Црњелово" из Црњелова, КУД-а "Извор" Велика Крсна, КУД-а "Ђоко Патковић из Бобота, чланови Фолклорног ансамбла "Прњавор" из Мачванског Прњавора, КУД-а "Бојмија" Ђевђелија, као и јуниори фолклорне секције домаћина Девете смотре - Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета".

Поред низа културно спортских манифестација посвећених Видовдану 2008., почев од "Видовданског турнира" у малом фудбалу, књижевних вечери, смотре фолклора, Видовданске трке, концерта дувачког оркестра "Св. Ђорђа" из Београда и др. Централни дио прославе обиљежен је светом Литургијом, парастосом и славом града Брчког.

У храму Успења Пресвете Богородице у "Српској Вароши" уз препун храм и порту вјерујућег народа, у 9 часова на Видовдан, свету Литургију је служио Владика зворничко-тузлански Господин Василије са брчанским свештеницима.

На крају богослужења Владика Василије у свој надахнутој проповиједи објаснио је значај жртве честитог кнеза Лазара и косовских мученика када губе земаљско "за малена царство" и задобијају нобеско царстви који је "увијек и до вијека".

Такође је упоредио све српске мученике који изгубише животе у одбрамбеним ратовима да их нису узалуд изгубили јер задобише небеско царство а нама оставише у завијет да их никад не заборавимо.

У 11 часова кренула је литија са народом кроз град, најпре до споменика погинулима Српским борцима у протеклом рату гдје је одржан помен за њихове душе.

Затим је литија кренула кроз центар града до споменика Добри Јовановићу и српским жртвама из Првог свјетског рата. Испред споменика Владика Василије одржао је парастос свим погинулим од косовске битке до дана данашњег а затим пререзао славски колач за славу гада Брчког за православни народ који живи у Брчком. Поново се обратио присутнима честитајући крсну славу, позивајући православне Србе да држе до својих вјерско-националних обиљежја, да се уједине у слози, љубави и политичком дјеловању, да живе у миру и слози са свима који живе у Брчко дистрикту и БиХ и са свим људима добре воље у цијелом свијету.

Фотографије снимио Огњен Плавшић

У поподневним часовма почела је велика видовданска трка.

Свима који су допринели  да ове видовданске свечаности протекну свечано и у миру и реду Српска православна црква у Брчком захваљује а посебно Полицији Брчко дистрикта.

Један од великаша који су владали српским царством после цара Душана. После смрти цара Уроша, крунисао га је патријарх Јефрем. Слао је изасланство у Цариград, са монахом Исаијом, са молбом да се скине анатема са српског народа. Више пута се борио против турске силе. Напокон, са Турцима, које је предводио султан Мурат, сукобио се на Косову пољу 1389. године, где је посечен. Тело му је пренето у манастир Раваницу код Ћуприје, његову задужбину, а доцније одатле у Сремску Раваницу и на крају, 1942. године, у Београд, у Саборну цркву, где и данас почива нетрулежно. Свети Лазар је обновио манастире Хиландар и Горњак, подигао Раваницу и Лазарицу, и био је ктитор многих других манастира и цркава.

„И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили“ (Дела Ап. 2, 1-8).
 

Пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40 дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када прође тих 40 дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је: "Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине". Овим речима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божји са речима: "Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја". У знак сећања на овај догађај наша Црква слави СПАСОВДАН, тј. Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа.

Тропар (глас 4): Вознесалсја јеси во славје Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем свјатаго Духа, извјешченим им бившим благословенијем јако ти јеси Син Божиј, избавитељ мира.
 

Константин се борио против Максенција, тиранина у Риму, Скита на Дунаву, и Византијаца. Пред битку са Максенцијем јавио му се на небу прекрасан крст са натписом: „Овим побеђуј“. Задивљен, наредио је да се искује велики крст и да се носи пред војском. Силом крста, задобио је велику победу. Одмах потом донео је, 313. године, чувени Милански едикт да престане гоњење хришћана. Победивши Византијце, саградио је престони град на Босфору, али се тешко разболео. Излечио га је епископ Силвестер који га је и крстио. Сазвао је I Васељенски Сабор, на којем је осуђена Аријева јерес. Света Јелена, мајка Константинова, у Јерусалиму је пронашла Часни Крст. Упокојила се 327, а Свети Константин 337. године.